Naše bake i deke su nekad kupovali u retkim prilikama , ali kvalitetno, krpile svoju pocepanu odeću, pravile domaći sapun. Ovo je svakako i zbog finansijskih prilika, ali jednostavno nisu imali toliko potrebu za nagomilavanjem nečega što im i ne treba toliko. “ Nekad su se stvari pravile da traju,“ umeli su da kažu…
Pa zašto nije tako danas?
Stvari koje dugo traju odavno ne odgovaraju velikim proizvođačima. Da svi imamo stvari koje dugo traju, niko ne bi tako često trošio pare kod tih proizvođača na novo, zar ne?
Tehnologija napreduje, svetski standard i kupovna moć rastu, svi žele nešto u skladu sa najnovijim trendovima. A trendovi se sve brže menjaju i teraju nas da budemo u toku. Sve je to lepo, ali samim tim što pratimo trendove, kupujemo i onda bacamo više nego ikad. I pred samu kupovinu, već imamo svest da će sjaj tog novog predmeta u proseku za dve godine izbledeti i završiti u kanti, a onda idemo opet u potragu za najnovijom verzijom.
Ovakav naš način života je stvorio brda i reke smeća kojih se sad toliko grozimo kad ih vidimo.
I ne stvaraju sami ti, nekad prelepi sjajni predmeti ta brda i reke smeća. Stvaraju i ambalaže u kojima su se nalazili. I naravno kese. I štošta drugo što smo kupili a nismo hteli da se bavimo time da li će završiti u vodi koju pijemo ili hrani koju jedemo.
Da li vam je muka kada usred prirode ugledate divlju deponiju?
Da li svaki dan trošite novac na stvari koje ste mogli da ponesete od kuće?
Da li ste uhvatili sebe kako bacate majicu koju ste kupili pre 3 meseca?
Svet nas možda tera da stalno kupujemo novo, ali ne mora uopšte biti tako. Naše bake i deke su ipak nešto znale, jer se pojavio trend (i nadam se da će ostati i rasti) koji me podseća na njihov način života.
Šta je to život bez otpada (zero waste lifestyle)?
U prirodi se ništa ne baca. I to je upravo princip koji ima način života na koji sam naletela poslednjih godinu dana i koji i sama pokušavam da primenim. Velika reč-POKUŠAVAM. Nije jednostavno, barem ne u početku. I to je bitno znati.
Zero waste život podrazumeva smanjenje količine otpada koji se stvara kada nešto kupimo, upotrebimo ili potrošimo. Ovo je jedan od najodrživijih načina života. Osoba koja vodi ovakav stil života pozitivno utiče na životnu sredinu jer svojim izborima sprečava eksploataciju resursa, smanjuje količinu otpadnog materijala koji se šalje na smetlište ili u spalionicu i smanjuje zagađenje od proizvodnje, transporta i odlaganja materijala.
Ukratko, jedan od ciljeva je da se ne stvara otpad. Ništa iz kuće ne završava u kanti.
Ovo naravno ne podrazumeva skupljanje đubreta u kući, već jednostavno gleda se da se za početak ne kupuje ono što nam nije potrebno, a ono što se kupi da se pojede, ponovo upotrebi, kompostira, donira ili reciklira, mada je recikliranje obično poslednja opcija. Ovo je za mene jedna mini kružna ekonomija u kući.
Pa recimo, osoba koja vodi ovakav život radi sledeće stvari:
Umesto jednokratne kese, nosi ceger u prodavnicu.
Ne kupuje flaše vode, već kod kuće ima filter za vodu sa česme.
U prodavnici bira proizvode bez plastične ambalaže.
Ne kupuje kafu za poneti, već nosi svoju kafu od kuće ili ponese svoju šolju. Ovo isto važi i za nošenje hrane na posao.
Kupuje od lokalnih malih proizvođača, naročito hrane.
Organizuje frižider tako da se prvo pojede hrana koja bi se prva ukvarila, a ostatke hrane po mogućstvu upotrebi za drugi recept ili kompostira.
Kupuje polovnu garderobu, a onu koju više ne nosi, ponovo upotrebi (npr pretvori u krpe za prašinu), proda ili donira.
Ovo je samo delić onoga što i vi sami možete lako primeniti, a čime ćemo se mnogo opširnije baviti u sledećim člancima.
Šta je čar ovakvog stila života?
Pored oslobađanja preteranog nagomilavanja stvari, pa samim tim i otpada, ovaj život je znatno zdraviji i jeftiniji. Mnoge zero waste alternative u domaćinstvu su daleko trajnije od jednokratnih, što znači da ne morate opet da ih kupujete, često i po nekoliko godina. Na primer, ako ponesete svoj termos kafe na posao, svakako je ušteda nego svakodnevna kupovina kafe za poneti u plastičnoj čaši koja se odmah po upotrebi baca u kantu.
Šta je bitno znati?
Pre svega, informišite se. Postoji mnogo materijala za koje i sama nisam znala da se ne mogu reciklirati i koliko sam zapravo grešila u kupovini. Saznajte kao se neke stvari mogu ponovo upotrebiti, kako mu možete produžiti rok trajanja, kako dati stvarima novu šansu. Samo na instagramu postoji mnogo stranica sa prepuno saveta o tome.
Ako želite početi da primenjujete principe života bez otpada, ne morate odmah kupovati te zero waste varijante ako su one stare još uvek tu. Prvo potrošite ono što imate, koristite dok može da se koristi. Kupili ste paket jednokratnih brijača a želite onaj od bambusa? Prvo potrošite jednokratne, jer bacanje jednokratnih predmeta a da nisu ni upotrebljeni je tek rasipanje.
Da se vratim na ono POKUŠAVAM: ni posle godinu dana, često nije lako, naročito u Srbiji. Ne možete biti konstantno savršeni u svojoj nameri. Okruženi smo plastikom, jednokratnim proizvodima, neko vam dođe u goste i donese nešto u plastici…Drugo, za mnoge stvari treba vremena da uđu u naviku. Mnogi ljudi sa cegerom u kući i pored dobre namere zaborave da odu s njim u prodavnicu. Nemojte da vas sve ovo demorališe, jer je nemoguće biti 100% posvećen, i to je potpuno u redu.
Vremenom svakako postaje lakše, naročito ako inspirišete još nekoga oko vas da pokuša.