Pre par dana sam saznala da se mlada žena u Kragujevcu bacila sa terase. Pre toga je spremila novogodišnje paketiće za decu i stavila ih na spavanje.

Zapitala sam se koliko je dugo podnosila svoj život i koliko je puta radila stvari koje mora, a nije mogla više… Da li se nekome požalila i rekla da joj je teško i da li su joj rekli kako je sve to normalno i da život nije lak i sva ta kliše, utešna sranja koja se obično kažu ljudima…

Bliži se 2024. i u njoj svima želim – ništa da ne morate i da uvek postavljate zdrave granice.

Ne obećavam, ali se nadam da se vidimo u blogu malo češće…