Kako stojite sa likovima koji bi bili inspirativni Sigmundu?
Ja ih imam onako. Više od na prste jedne ruke.
Svi su tu u Hronologiji pružanja šansi.
Poslednji u nizu, duhovit i pun potencijala čak do vrlo smele pomisli. Možda bih mogla čak i da se zaljubim!
WoW!
Romansa je trajala tri dana i tri telefonska razgovora. Nema koju temu nismo pretresli, gde nismo otputovali i dokle nismo stigli za ta tri dana i tri telefonska razgovora.
I zaista vreme je bilo ludo i svima nam je svašta prolazilo kroz glavu tih meseci, ali ako vam kažem da je proveo mesec dana u samoizolaciji čitajući sve moguće o zloglasnoj zarazi, ispijajući sve moguće lekove, mereći temperaturu na sat vremena, pridržavajući se slanina i beli luk rezima ishrane, informišući me o svemu tome kao na pressu kriznog staba, a da je sve sto je imao (u sta sam i sumnjala od starta) sunčanica nakon kosidbe u selu.
Ne morate biti Frojd, a ni dr Kon za ovu dijagnozu.
Elem, moji dobronamerni saveti su potpuno pogrešno shvaćeni, sa više sati kritike i ljutnje, pa se pacijent povukao u osamu da čeka testiranje, strahujući za svoj život. Mesec dana kasnije rezultati su stigli. Krajnje neočekivano, test je bio negativan. Pacijent pozitivan, pa je napustio pećinu spreman da zgrabi život.
Podelio je srećne vesti, ocekujući da bi sada mogao i da zakaže neki date.
Naravno da sam bila skeptična da li se videti posle Covid 19 debakla, mala je labilna, sebična, egoistična, ali Bože moj, jedna kafa me neće ubiti.
Kakva greška. Isuse. Stradanje broj 2.
Kad nije Covid onda su problemi na poslu, bla bla, pa je onda psihički u haosu, bla bla…
Doslovno je izgovorio:“ Kako si? Šta radiš?“
Ja doslovno udahnula iznenadjena ovom obzirnošću, i doslovno to je sve što sam mogla i stigla, da udahnem, a on je već držao monolog.
Doslovno.
Tako mi i treba kad udišem. Što nisam udahnula kod kuće pa na date došla spremna i udahnuta, samo da počnem da verglam (sad se prisetih profesorke u srednjoj koja je na čas stizala pre zvona i iz hodnika počinjala da diktira zadatak, taj nivo spremnosti otprilike).
Elem, da se vratimo na temu… Krenem ja da imam razumevanja, pa kažem… „Okej, da, situacija je teška, svima nam je mikrokosmos uzdrman ovime, jesi probao da popričaš sa nekim?“
„Šta ce mi terapeut kad imam tebe?“
Auuuu, mislim se. „Okej, edukujem se ja, ali ipak, nisam stručna…“
„Ma šta ima da mi kaže što već ne znam… „
„Pa dobro, ljudi se ipak školuju za to… „
„Imam terapiju i to mi je dosta. Pijem lekove, biću super“, on će.
„Pa dobro, to leči posledicu, ne otklanja uzrok.“ Uporna ja. Ne odustajem od pacijenta, dok god daje znakove života. „Evo imam jedan članak sa yogatutorial sajta, sjajan je. Baš ima pametnih saveta. Pogledaj onako open minded, koristiće ti.“
„Ja verujem u Boga devojčice. Kakva yoga. “
Reče on i osta živ, al su sve moje sive ćelije svikle.
„Okkkkkej dečko, članak nije o yogi, ali neću da insistiram.“
Pronicljiv kakvog ga je Bog dao, kaže on: ‘’Postoje neke stvari za koje jednostavno znaš da su loše, yoga je jedna od tih’’.
Šta reći, dragi moji. Mozda meni treba terapeut više nego njemu.
Šta li bi Frojd rekao?
Nije kraj sage tu, ne, ne… Gde ste pošli? Što niste udahnuli na vreme?
Imao je sjajan i nadasve zreo pokušaj privlačenja pažnje za pacijenta od preko 40 leta i ovde stavljam upozorenje, nije za one sa slabijim želucem, živcima i koji stoje, sedite bolje, poslao mi je pornografski sadržaj sa dva starija muškarca ispod tuša.
Naravno, slučajno… Nije hteo, nego ovo ono, bla bla…. O bolesti ime ti je….. može sve od dodataka.
Mesečak dana nakon toga pacijent se javio, trazio reanimaciju, pomilovanje, oproštajnicu, ceo bolestan sam bio, al neću više nikad, majke mi, ne znam sta mi je bilo bla bla.
Bila sam jako fina i puna razumevanja, poželela sam mu da mu terapija deluje i dug život, a za sve ostalo će Bog da mu pomogne.
A ja?
Pa, sreća te imam yogu, ujka Frojda, par sivih ćelija i ovu priču da me uvek lepo nasmeje.
Objavljeno na Lola Magazinu: https://lolamagazin.com/