Pozdrav, dragi saučesnici!
Kako ste ovih dana? Kako izdržavate bez socijalnog života? Posebno, ako ste singl?
Ja – oskudno.
Ali od kukanja nema vajde treba se uskladiti sa postojećim prilikama i delati „u cilju pronalaženja rešenja“, što bi rekli političari kad u tom cilju ne delaju.
Pošto ja nisam političar, nego žena od akcije, odlučila sam da nađem način da to „premostim“, i ujedno pružim šansu modernoj tehnologiji.
I tako, odlučim da instaliram Tinder.
Moj bezgranično mudar konsiljere, marketing stručnjak, vrstan poznavalac prilika na svim tržištima i ponosna majka dvoje dece, me je odmah podržala i posavetovala da, kao i u životu, i tu sve zavisi od toga kako se postaviš.
Zna konsiljere šta da kaže.
U prevodu, ako nećeš da to bude aplikacija za „dođi, i uzmi me“, neće ni biti.
Pita konsiljere: „Koje si slike okačila?“ Gleda i kaže: „Pa, jesi normalna? Šta si stavila ovu zakopčanu do grla? Ko neka opatica!“
„Što? Pa, ta mi je baš lepa slika! Baš mi je lep osmeh“, opravdavam ja svoj manjak znanja i iskustva.
„Ma, ajde molim te! Takva mačka! Skidaj to, vidi ove slike.“
Konsiljere je surovi profesionalac. U uži izbor su ušle uglavnom ove „namunjenije“ fotke. Šalje mi i jednu iz edicije „ova mala grmi“ u kupaćem kostimu, to leto sam se stvarno potrudila da ovekovečim uloženi trud i treninge.
Rekoh: „Pa da l’ da stavim i cenu ispod, da nije malo previše?“
Malo smo redizajnirale moj Tinder CV, i pustile da vizuelni prikaz odradi svoje.
Interesenata je bilo raznih, uglavnom pristojnih, a od „nepristojnih“ samo jedan lažni profil koji se zakitio slikom jednog od najlepših muških modela današnjice – Jona Kortajarena, a predstavio kao advokat Dragan Ilić iz Paraćina , što će reći, konsiljere je bio u pravu, sve zavisi kako se postaviš.
Prva dva, tri dana od instalacije aplikacije mi je bilo zabavno da vidim kako sve to funkcioniše, da razgledam ponudu, kako se muškarci predstavljaju, šta stavljaju u prvi plan kao svoje adute…
Malo je to kao pijaca, svako izbaci na tezgu šta ima.
Ali već kad me je pustio prvi utisak, došao je drugi.
U šta se upoznavanje pretvara?
Shvatila sam da u minutu izlistam 100 slika, 100 profila, 100 života. Bacim pogled na sliku zaboravljajući da iza nje postoji i neka osoba i šaltam po principu: „jok, ne, ajmo sledeći, ne, sledeći, jok sledeći“, i tako izlistam 300 duša dok mi provri voda za kafu.
Postali smo roba u izlogu.
Koliko puta ste čuli i izgovorili: „Hoću da me neko voli onakvu kakva jesam!“
I treba, slažem se.
Ali kako plovi ovaj brod, kupujemo se zbog imidža koji ostavljamo na svog potrošača, a volimo zbog utiska koji imamo na ostale koji ne mogu da nas priušte. Ne upoznajemo se iskreno, samo se predstavljamo i to dajemo onaj deo sebe za koji znamo ili mislimo da druga strana hoće da vidi i da će najbolje da joj se dojmi, jer to je naše tržište i znamo šta ono potrebuje.
Tužno. Ne nužno istinito, ali tendencija rasta na tržištu bala pod maskama postoji.
Da li su socijalne mreže naši paravani, odrazi naših kompleksa ili avatari osoba kakvima bismo voleli da nas drugi doživljavaju?
Iako ništa ne može da zameni osećaj koji imate dok sa nekim razgovarate, socijalne mreže imaju svojih prednosti, a nekad budu i jako korisno sredstvo špijunaže.
Kako jednom reče moja najbolja drugarica „Instagram može za tol’ko da te prevari pa da za nekog pomisliš da je urbaniji nego što jeste, ali za tol’ko ne može da prevari da za nekog pomisliš da je manji „seljak“ nego što jeste.“
Ta teorija se potvrdila i u praksi.
Nedavno sam imala priliku da upoznam jednog Preletačevića. Kaže on kako se Srbijom razočarao, previše je površnosti (zapamtite ovo) pa dolazi samo povremeno, ali tu je sada zbog okolnosti. Nastoji da ostane malo duže, ali mu ne ide, ne može ni da nađe devojku, sve se tako skinu, izbace batake, šljašte, jeftino se ponašaju – sreća te se ja elegantno obukoh za tu priliku, mada može i batak da se otmeno izbaci…
Da ne skrećem sa teme, imao je podužu jadikovku o površnosti društva, pomislili biste da ga duša tol’ko tišti da će, čim ispije viski i ispuši tompus, pravo na Svetu Goru da se zamonaši, i pronađe preko-potrebni mir daleko od zala ovog materijalnog sveta.
Na prvi utisak, reklo bi se kulturan, fin, obrazovan, izuzetno uspešan, ali negde ima bag, čitave večeri mi daje komplimente tako što druge devojke opanjkava. Vidiš kako ti, a vidi kako one tamo itd. Crvena lampica. Ne treba mi uzdizanje, preko tuđe grbače, a i u praksi se uvek pokaže, one na koje najviše bacaju kamenje, te bi najviše da imaju, al’ ne mogu.
Pred kraj večeri me je zapratio na Instagramu, i vidim lista i lista moje slike, te ga pogledam upitno…
Kaže: „Izvini, gledam je l imaš neku sliku u KUPAĆEM KOSTIMU, mislim, duga ti je ta suknja, lepa je, da ne misliš, baš si se lepo obukla, al’ jbg ne mogu da procenim… Znaš…“
Nisam izbacila batak, što bi se reklo.
Al’ bitno da je on zlatan i nepovršan, na svoj Instagram profil izbacio gro slika u svom skupocenom prevoznom sredstvu.
Slike kako vozi „brm-brm“, pa slike kako parkira „brm-brm“, pa video snimci kako uparkirava i isparkirava iz garaže svoj „brm-brm“, pa kako pakuje namirnice u gepek svog „brm-brm“-a, pa kako vozi „brm-brm“ kroz kišu, pa kako pije sokić u „brm-brm“-u i tako dalje i tako bliže..
Mogu da zamislim samo šta ga još čini srećnim da radi u svom „brm-brm“-u, mogu, ali neću, što ne znači da on neće i to izbaciti na Instagram, čim pronađe batak za izbacivanje.
Šta nas ovo vreme uči da volimo?
Da li se sve svelo na to kol’ki ćemo nagon da probudimo jedni drugima dok se gledamo kroz ekrane mobilnih telefona?
Šta nas uči da ljubimo?
Moji prijatelji iz Prokuplja imaju jednu uzrečicu, koja me je još prvi put kad sam je čula oduševila. Upotrebljavaju je otprilike kao zamenu za molim te, pa kažu Ljubim ti dušu, dodaj mi to itd.
Ljubim ti dušu.
Jednostavno, lepo i ispravno.
A zar se išta drugo i može ljubiti? (Bez perverznih dosetki, znate na šta mislim)
Izgleda da može i izgleda da već to radimo.
Malo me je ovo instaliranje Tindera zamislilo i zabrinulo. Međutim, vremena se menjaju i od toga se ne može pobeći, najbolje što trenutno mogu da ponudim sebi i vremenu koje je uveliko tu je – kompromis.
Živeti u realnosti, ljubiti dušu. Tako nekako.
U tom duhu, prelazim u razradu Tindermanije.
Pred spavanje bi ostavio srca i znakove pitanja tamo gde ima prostora, a ujutru bi poverio sandučiće da vidi je li bilo odgovara, tamo gde ga je bilo, prelazio bi u drugu fazu.
Ono zbog čega je uvek imao moje veliko poštovanje je neverovatna nepokolebljivost, uz to uvek bi stavio fokus na sandučiće sa odgovorima, ni sekund ne bi potrošio na one gde ga nije bilo.
Pobedničku taktiku ne treba menjati, samo kopirati zajedno sa pobedničkim duhom.
Dakle, ostavljam srca za laku noć, da mi život ne bi poslao znak pitanja za dobro jutro.
Ljubim vam dušu, budite dobro. Srce, srce, srce, srce.
Mom PK lobiju.
Objavljeno na Lola Mgazinu: https://lolamagazin.com/