“ Otvorite” svoje dete:
Deca uzrasta od 3 – 5 godine prolaze kroz turbulentan period spoznaje emocija. Nisu svesni šta im se događa, ali znaju da prepoznaju emociju. Saslušajte ih uvek i obavezno iskoristite priliku da im objasnite da svoju emociju pokažu, ako su tužni, ako im treba zagrljaj, da potraže, ako im se smeje, da se smeju, ako im se plače, neka se isplaču…
Emocije ne treba držati u sebi, jer ih neće “pravilno” koristiti kasnije.
Ne umanjujte ulogu vaspitača:
Ukoliko pokažete ravnodušnost, nezainteresovanost, nepoštovanje prema vaspitaču, dete usvaja taj model, i neće mu biti “važan” vaspitač, sutra učitelj, profesor, u njegovom životu, takodje neće biti ni poštovanja prema autoritetima, a na dalje, ni prema vama.
Velika uloga jeste biti roditelj, ali ljudi koji se trude, angažuju, da vaspitaju i obrazuju tudje dete, morate se složiti, zavredjuju veliko poštovanje. Dobar deo dana deca provode u vrtiću, komunicirajte sa vaspitačem, poslušajte njgove savete, stavite ego u torbu, jer smo u službi dece svi, ništa lično.
Potrazite savet, ali i poslušajte, posebno od nekoga ko je izveo generacije i generacije dece. Nisu oni samo dadilje za čuvanje, pridržavanje i “sprovodjenje” dece kroz dnevne aktivnosti u vrtiću.
Prvo, “igranje uloga” u dečijoj igri jeste oponašanje vaspitača, zar vam to nešto ne govori?!
Kupovina:
Ono sto najčešće govorim, nije stvar u kupovini, nego šta stvaramo kod dece…Često se kupuju igračke, od malih nogu, nakon godinu dana, dete je veće, ali ne zna da se igra, ne moze da se zaigra, nije naucilo, jer ima veliki izbor igračaka i više ga ništa ne usrećuje, ne fascinira. Vi opet kupite, 3min se poigra i ostavlja… Dolazimo do momenta da dete ima 4 god, brdo igračaka, i dalje ne zna da se zaigra, uzme jednu pa drugu, petu igračku… ono i dalje nije srećno.
Vi morate da ga zabavljate, a niste uvek raspoloženi, priznaćete, zato naučite dete da se igra, zaigra, sa dve igračke.
Kako?
Dajte detetu igračku koju želi ( merite vreme, 15, 20min), reći će za 5 min “ Hoću drugu igračku”, nećete mu dati nego ćete reći: „Želeo si ovu igračku, izvoli igraj se“, pustite ga da ono otkrije šta sve može sa tom igračkom. Budite uporni i istrajni, nije rad na trenutnom igranju, nego je i za buduće vreme, jer dete koje je naviklo da menja igračke, da mu se kupuje, postaje mu dosadno sve, a posebno sto neće imati koncentraciju za druge stvari i aktivnosti. Do 3. godine radimo na koncentraciji, a ovo je elemenat koji usporava razvoj, sve kasnije je nadogradnja i finese.
Hvala Jovani 🙂 @jov_ana84