U prethodnom članku smo izneli prve dve tačke o tome kako možeš smanjiti svoj ugljenični otisak.
U druge dve tačke prikazaćemo još segmenata naših svakodnevnih života u kojima možemo biti odgovorniji i pozitivniji prema svojoj okolini.
3. Smanji količinu otpada. O ovoj tački ćemo se baviti opširnije u sledećem tekstu, ali postoji dosta načina kako da se ovo postigne. Što se tiče plastike i drugih materijala, glavne stvari koje možeš da postigneš je:
-Kada kreneš u kupovinu, ponesi sa sobom ceger umesto kese
-U marketima pokušaj da izbegneš proizvode koji ne dolaze u plastičnom pakovanju, već u staklenom, papirnom ili, najidealnije, bez ambalaže
-Izbegavaj jednokratne stvari (ubruse, brijače, vlažne maramice…) već pokušaj sa alternativama koje se mogu iznova upotrebljavati
– Kupuj polovno, daj drugu šansu stvarima koje kupuješ. Ovo se najviše odnosi na odeću, koja se danas sve češće kupuje a kraće nosi, samim tim milioni tona odeće završava na smetlištu i predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja
-Odlaži elektronski otpad na pravilan način. Elektronski otpad je jako opasan i iz njega vremenom cure otrovne hemikalije. Postoje firme koje odnose i otkupljuju stare mašine za veš, računare, telefone i ostalu elektroniku.
Ono što je jako važno: ne oslanjaj se previše na reciklažu.
Po nekim gradovima u zemlji su postavljeni kontejneri za staklo, papir i plastiku. To je lepa inicijativa, ali imaj na umu da se u Srbiji jako malo otpada reciklira, i to što je na nekoj flaši označeno da je reciklabilno, ne znači da će zaista i biti reciklirano ako završi u jednom od tih kontejnera. Drugo, i proces reciklaže ima svoje emisije štetnih gasova, tako da, naravoučenije je jednostavno proizvoditi što manje otpada ili nimalo.
Da se osvrnemo i na organski otpad. Sve organsko što se raspada emituje metan, koji je jedan od najštetnijih po atmosferu. Na primer, svako američko domaćinstvo u proseku baca 40% hrane.
Srećom, postoji nekoliko rešenja koje su i ušteda u kućnom budžetu:
-Planiraj svoje obroke. Nemoj kupovati i kuvati više hrane nego što misliš da će se pojesti pre nego što se pokvari
-Pokušaj da iskoristiš ostatke hrane za neki drugi obrok
-Zamrzni hranu koju ne planiras da jedeš uskoro a koja bi se pokvarila u frižideru
-Ako se prerano zasitiš u restoranu, zamoli da ti se spakuje višak hrane za kasnije
-Organizuj svoj frižider tako da hrana kojoj prvo ističe rok trajanja bude najistaknutija, kako bi se prva pojela
4. Energetski efikasan dom. Ove zime se dosta raspravlja o toplanama koje dobijaju energiju iz uglja i ekstremno pogoršavaju kvalitet vazduha. Dok je to problem kojim treba da se bave nadležni organi, evo šta se može preduzeti u svojoj kući ili stanu kako bi smanjili zagađenje a i troškove električne i grejne energije:
– Koristi termostat koji može smanjiti temperaturu u slučaju da je napolju toplije. Time se izbegava nepotrebno pregrejavanje objekta i rasipanje energije
-Gasi uređaje i svetla koje ne koristiš
-Ako razmišljaš o novom računaru, znaj da laptopovi troše znatno manje električne energije od desktop računara
-Zameni stare sijalice LED varijantom. LED sijalice troše čak 85% manje nergije nego klasične, tako da su ušteda na duže staze. Ukoliko nisi u mogućnosti da odmah zameniš sve sijalice u svojoj kući/stanu, probaj da menjaš jednu po jednu, kako se stare istroše. Na kraju ćeš osetiti razliku u računu za struju.
-Kada biraš nove uređaje, raspitaj se za one koji su energetski efikasni
-Opet, ako si u finansijskoj mogućnosti, pređi na obnovljive izvore energije (solarne ploče) a ako i dalje ložiš drva, razmotri barem priključenje na gasnu mrežu. Neke banke nude i korisne energetske kredite koji omogućavaju ulaganja u dom kako bi uštedeli grejnu i električnu energiju (toplotna izolacija, zamena stolarije).
Ako želiš da se dodatno aktiviraš pa i da eventualno utičeš na druge ljude i svoju zajednicu, možeš se uključiti u udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, kao i akcije sađenja drveća, čišćenja smeća sa javnih površina, peticije i pravne postupke protiv projekata koji zagađuju okolinu itd.
U poslednje vreme javnost vodi bitke sa raznim projektima države koji uključuju seču šuma, izgradnje fabrika koje krše ekološke propise, mini hidroelektrane, itd. Neki će, pročitavši ove savete pomisliti “čemu sve ovo radim, kada nas država svakako truje.” Bitka protiv takvih postupaka je jako teška, ali svaka mala pobeda koju su raznorazna udruženja uspela da ostvare (a ima ih) je jako značajna i daje šansu za veće pobede.
I za kraj zapamti, nemoj odustati u potpunosti ako nisi u mogućnosti da načiniš sve ove promene.
Automobili su nam potrebni, desiće se da ”zgrešimo” u prodavnici kad kupimo plastičnu ambalažu. Dok električni automobili ne budu jeftiniji ili kompanije ne prestanu da proizvode plastična pakovanja, smanjenje svog ugljeničnog otiska može izgledati kao težak zadatak.
Ako počneš od malih stvari, postoji šansa da, čim osetiš da živiš zdravije, jeftinije i u skladu sa prirodom (što je jako lep osećaj) se pojavi želja za većim promenama.
Prethodne generacije su nam ostavile svoj ugljenični otisak i problem koji moramo da rešavamo. Ne moramo i mi svojim potomcima.