„Volim pse, ali oni su velika obaveza.“
Milion puta sam čula ovu rečenici ili mi ju je neko rekao kad bi čuo da imam psa i svaki put bih isto dgovorila.
Pas nije i ne može biti obaveza. Kada nekog ili nešto voliš onda to nikad nije obaveza.
Prijatelj nije obaveza. Ljubav nije obaveza.
Zato što imati psa znači imati najboljeg prijatelja.
Zato što je pas član porodice.
Zato što imati psa znači 24 časa, svakog dana dobijati čistu i iskrenu emociju.
Zato što vas njegov pogled podseća da dobro postoji.
Zato što nanjuši kad ste tužni.
Zato što vas uči da se radujete malim stvarima.
Zato što vas uči vernosti, lojalnosti i posvećenosti.
Zato što vas uči praštanju.
Zato što pustiti psa sa povoca, znači dati slobodu i imati veru.
Zato što imati psa znači imati prijatelja koji bi da vas zaštiti, istog sekunda i život dao.
Zato što pas ne zna biti zlopamtilo.
Zato što šetnja sa psom leči.
Zato što vas uči životu u trenutku.
Zato što ne zna da krije osećanja.
Zato što svaki dan kada otvorim vrata znam da bezuslovna ljubav postoji.
Zato što sam srećna jer nekog činim srećnim.
Zato što sam bolji čovek od kad imam psa.