Marija je poslednjih osam godina ski instruktor na Kopaoniku, radi sa decom, ali i odraslima. Kako se oduvek bavi sportom, diplomirala je na DIF-u i dala master studije na istom fakultetu, nakon čega se profesionalno posvetila organizovanju raznih sportskih sadržaja na Kopaoniku, ali i drugim planinama u zemlji. Pa, tako u letnjem periodu radi razne programe rekreacije i animacije sa najmladjima baš na Kopaoniku. A kako je rodom iz Brusa, zna sve što bi moglo da se zna o ovoj planini. Pa, ajmo redom…
Šta treba da zna svako ko planira odmor na Kopaoniku?
Pa, da je to najlepša planina u Srbiji! 🙂 Zaista, Kopaonik je nagrađen sa 200 sunčanih dana godišnje, pa je skijanje i zimi kada je prosečna temperatura -4 milina.
A što se tiče tehničkih stvari, obavezno je da svi vozači ponesu lance jer nekada je nemoguće izaći bez njih, iako se putevi dobro održavaju, ali zbog mećava i loših vremenskih uslova nekada je i to neophodno.
Što se tiče ski opreme ima veliki broj ski servisa na Kopaoniku gde mogu da rentiraju, s tim što je cena pristupačnija u ski servisima koji nisu u centru.
Što se tiče ski pasa, ima na više lokacija prodajnih mesta, a cene je najbolje da potraže na sajtu.
Ima puno kulturno-istorijskih spomenika, manastira, u blizini je i Jošanička banja sa lekovitom vodom.
Šta videti leti, a šta zimi?
Kad je u pitanju Kopaonik, teško je izdvojiti par lokaliteta… leti je, prirodno, planina mnogo pristupačnija tako da tada možete da posetite:
Arheološki lokalitet Nebeske stolice, naravno najviši vrh Kopaonika- Pančićev vrh i mauzolej Josifa Pančić… Zatim Veliko metodje-crkvica gde iz kamena teče voda, a na putu ka crkvi videće i gejzir.
Vodopad Jelovarnik- 2. vodopad po visini u Srbiji čiji visinski pad iznosi 71m
Semeteško jezero na kom se nalazi plutajuce ostrvo
Pesetioci bi trebalo da prošetaju do Pajinog presla gde se nalazi planinski bar „Mons“ gde će uživati u prelepom pogledu (kako leti, tako i zimi).
Mislim da je suvišno pričati o “zimskim carolijama”.
Pored skijanja, možete se zabaviti sankanjem, kliskanjem, postoji dečiji vrtić na otvorenom, bob, zip lajn i naravno svi oni kafici, kolibe, planinske kuće na stazama sa pogledom koji su kao stvoreni za savršene fotografije.
Malo skuplje zanimacije su motorne sanke i kvadovi, ali je iskustvo nezaboravno. Kada vidite netaknutu prirodu i udaljite se od gužve onda možete stvarno da osetite planinu, njenu moć i pravu lepotu.
Šta jesti i piti?
Od hrane je obavezno da probajte teletinu ispod sača, ribić u kajmaku, a ljubiteljima roštilja preporućujem domaću dimljenu vešalicu.
Nezaobilazna poslastica je pita od borovnica. U selima na putu do planine možete da potražite domaći sir i kajmak, pršute, slaninu i šljivovicu. Svakako preporučujem da kupite u nekom domaćinstvu.
Ako dolazite na planinu preko Brusa, topla preporuka su Etno kuća Kljunac i Stari bunar, ispred koga je veliko jezero/ ribnjak sa veštačkim ostrvcem koje stvarno čini da vam pogled bude savršen dok rucate ili pijete kafu, kao i restoran „Koliba“ u Brzeću.
Za one koji manje vole gužvu, preporučujem da se odluče za ostanak u turističkom selu Brzeće, koje ima mnogo ugostiteljskih objekata, a opet daje onaj predivan osecaj mira. Jako bitna činjenica je da će ove godine (sada u toku januara) početi sa radom i gondola koje će skijašima omogućiti lakši odlazak na skijanje do vrhova planine.
Hvala Mariji 🙂 @marija_ski
