„Ljubav šarena krila ima i ptica ta je divlji soj“
Ova ornitološka studija karaktera je nastala iz potrebe. Bilo je lakše i praktičnije frajere pale u letu čipovati jednim nadimkom koji bi sve rekao pažljivom slušaocu, a ne bi ništa otkrio slučajnom prolazniku. Njihov rok trajanja je davno nadživeo rok upotrebe nosilaca ovih registarskih tablica i predstavnika vrste.
A zašto?
Zato što njihova prepoznatljiva obeležja nisu unikatna.
Sigurno ćete u svom sabirnom centru iskopati nekog Kolibrija – najmanju pticu u vašem jatu. Pa neku Rodu – predstavnika klase oženjen čovek, a k’o momak živi. Znate sigurno i nekog Crnog gavrana – Lorda Voldemora ljubavi, suverena podzemlja, pola čovek – pola crveni trougao na kutiji sa lekovima. A nema ko nema i neku morsku, lepršavu, laganu romansu sa Galebom, koja je takva samo dok je morska i naravno i neko Pilence koje iz ljubavi hranite ego koncentratom, a pa pilence naraste u sebičnog pevca.
Dobrodošli u nomenklaturu Birdmen ili ti Mirzino jato koja će dokumentovati predstavnike određenih tipova frajera i njihova opšta obeležja, kako bismo uštedeli vreme na nepotrebne opise, već viđenih tipova i situacija koje smo svi već prošli.
Pa da počnemo.
Kolibri
Do dana dašnjeg je bizarno kako se kolibri u ovo jato uvukao, ali tu je.
Možda baš zato što svako jato mora da ima onu jednu pticu koja će da štrči. Anomaliju i misteriju.
Fizički skladan kao da ga je Mengele lično sastavio inspirisan građom Sunđer Boba (a ni stil im se ne razlikuje previše, ako ću da budem skroz poštena), koristeći za taj eksperiment delove tela od 4 različita čoveka. Puten kao da su morko prase i jež pravili mladunče. Nos dugačak, prsti kratki, a tu odmah možete da zaboravite i na sve one mitove i legende, kolki nos …. znate već .
Kažem anomalija, ali ne samo fizička. Pritvoreno biće, jedno od onih koje vešto ćuti i muti, a uspe da se ugnezdi kod vas ni zbog čega drugog nego usled neke vaše privremene neuračunljivosti ili usamljenosti.
Dobra vest je da je vaša neuračunljivost samo privremena, a njegova kolibričnost trajna, pa čim dođete k sebi anomaličnost i dvoličnost će odleteti iz vašeg gnezda sa sve onim malim telom i dugačkim spiskom laži.
Bolje gnezdo prazno, nego sa kolibrijem lažno.
„Ko Ko Ko kolibri je to!“
Roda
Ova priča je možda i najveći mogući kliše među klišeima. Nema devojke koja je nije doživela, a ono ako nije ona, onda ima drugaricu ili koleginicu koja jeste.
Ko je Roda?
Jedna parohijsko-seoska-čaršijSko-palanačka fraza lepo to dočarava, „oženjen čovek, a kao momak živi“. Ne može jasnije od ovoga. Ništa ružno nije rečeno, a sve vam nekako jasno.
Vazda nedorastao izazovu života i odgovornostima koje on nosi. Svi problemi u dupli s dve kockice milovanja ega stanu. Oženjen, al ništa ozbiljno. Otelotvorenje apsurda od kojih mi se povraća. Sve po nekom običajnom psu, al ništa suštine radi, već zbog toga što je takav red. Napraviš vašar da parohija priča, lepo se uslikaš da crknu dušmani, prebaciš trudnu ženu preko praga, pa se lepo namirišeš i izađeš u grad sa ortacima, ko da ništa bilo nije, da zakićen plemenitim metalom dočekuješ sunce na šanku. Al dobro, takav je red, što kažu. Valja se.
Tako lepo ušikanog i odbeglog iz cirkusa života, manje od nedelju dana od kako je zalegao na ludi kamen, parohijskog oldtajmera uhvati presretač (bivša devojka, veštica iz čijeg je gnezda pobegao, da mu mozak ne kljuca). Ne beše mu baš prijatno što je zatečen ispred kafane u stanju vreće obamrlih kompleksa, pa je dao sve od sebe da ostavi utisak mladog i ludog pijanca pod gasom i punog tra la la doživljaja.
Probao je da izbegne ružistog slona u sred njegove parohije, što mu naravno nije dopušteno, pa je brzo dobio salto mortale, taman da mu ego prsne ko ljuska od jajeta.
I dobro Rodo, nije me zaobišla vest da si se oženio? ( preporuka: pročitati red opet sa Nensi Sinatrom i „Bang Bang I shot you down“ u pozadini), reče kljucalica i istrese nos.
„Pa, ona je zatrudnela“, izgovori ovaj pajac od nečijeg muža.
Čak ni kljucalica nije očekivala ovako bedan odgovor. „How deep is your love“ jbt. Ali kad se već sam namestio…
„Decu ne donose rode, kolko mi je poznato, osim, ako nije neko bezgrešno začeće?! Mislim, valjalo bi da i ti imaš neke veze sa tim.“
Nema šta da kaže. Ćuti. „Od onakve rapsodije, samo šum“, od onolkog vatrometa ljubavi, svatova i fanfara, samo muk. Alal vera.
„Pa, kako se sad osećaš? Je l se sve promenilo?“
„Nije ništa“, pokunjeno izusti ova već precvikana i pokisla oldtajmer Roda.
„Ništa, a tako velika stvar. A, jesi sad srećan, je l to to što si hteo“, upita za ispis, ali odgovor ne dobi. Roda odlete u sigurnu kuću da popije još nešto i još neku odgvornost utopi i izbegne.
„Nekad tražiš poentu na kraju drame, a poentu krije prvi čin“, neki momci jednostavno nikad ne postanu muškarci.
„Braću ne donose rode, već ih radjaju majke“
Nastaviće se …