Sa skoro 11 000 metara dubine, Marijanski rov je najdublja poznata tačka u okeanu. Pod ogromnim pritiskom, lišena bilo kakve sunčeve svetlosti, ova oblast je netaknuta ljudskim aktivnostima. Barem smo tako do skoro mislili. Skorašnja studija je otkrila da se na dnu Marijanskog rova nalazi toliko otpada da su neki delovi zagađeniji nego obale reka u Kini. A šta je bio najčešći izvor tog zagađenja? Plastične kese.
Evo nekoliko horor činjenica:
-Svake sekunde u svetu se iskoristi 160 000 kesa.
-Svaka kesa se koristi u proseku 12 minuta i većina je zatim odbačena.
-Između Havaja i Kalifornije postoji ostrvo plastike (The Great Pacific Garbage Patch) i površine je 3 Francuske.
-100 000 morskih životinja godišnje doživi smrt uzrokovanu plastičnim kesama, bilo da se zadave ili ih pojedu. Jedna od najčešćih žrtvi su morske kornjače koje ih često mešaju sa hranom i procenjuje se da svaka treća ima kesu u svom stomaku.
-Potrebno je 500 ili više godina da se kesa raspadne. Dodatno je loše što se kesa ne raspadne u potpunosti, već na sitne delove (takozvana mikroplastika) koja ispušta otrovne materije u zemlju i vodu.
Do 2050. godine, težina plastike u svetskim okeanima će prevazići ukupnu težinu celokupnog ribljeg sveta.
Plastične kese vam više nisu toliko privlačne? Ovde nastupa njegovo veličanstvo – ceger.
Gde ih naći? Najčešće u marketima kod kase, buticima (u second hand radnjama sam imala prilike da naletim na jako lepe, čak od organskog pamuka)…Možda već imate neki kod kuće.
Mnoge zemlje su počele da zabranjuju ili naplaćuju plastične kese u pokušaju da smanje zagađenje plastičnim otpadom. Ovo se može primetiti i kod nas, barem kada je u pitanju naplaćivanje istih. Međutim, iz ličnog iskustva, kad god sam na kasi, vrlo su retke prilike da neko ne želi kesu jer već ima svoj ceger. A ako ponekad ima ceger, onda je svakako uzeo kesu za voće i povrće.
A da li imate negde u kuhinji takozvanu kesu s kesama, koja se skoro nikad ne prazni jer uvek donosite nove iz prodavnice? Možda se neka od njih nekad upotrebi za kantu za đubre, ali kese se gomilaju i gomilaju, dok ne dođemo do planine sa kojom ne znamo šta raditi i onda sve to završi u đubretu kada nam je potrebno prostora.
Čini se da ih ne možemo izbeći. Ali zapravo uopšte nije toliko teško ih za početak smanjiti.
Neki od vas možda već koriste cegere, ali za one koji i dalje ne, evo par prednosti torbe u odnosu na plastičnu kesu:
– Platneni ceger koristi mnogo manje resursa za proizvodnju od plastične kese, znatno manje zagađuje okolinu, samim tim ima manji ugljenični otisak. Može zameniti na hiljade plastičnih kesa, što znači manje đubreta u okolini i manje stradanja divljih životinja.
– Dok kesa od težine može da se useče u prste, sa torbom uvek postoji opcija da se prebaci na rame, što u velikoj meri olakšava put nazad.
– Manje su šanse da se ceger pocepa od težine nego kesa. Onda izbegavate onu situaciju „deder spakuj mi to u 2 kese, malo da ojača.“
– Ne morate više brinuti o prostoru u kuhinji. Jedna torba okačena o čiviluk će zameniti tu kesu s kesama. Ne znate šta raditi s preostalim kesama? Uvek se mogu ponovo upotrebiti kao kese za voće i povrće, a ako vam se ne bacaju u đubre, postoje interesantni projekti kako ih reciklirati i ponovo upotrebiti u kući, o čemu ćemo se baviti u nekom od sledećih članaka.
– Kad smo već kod kesa za voće i povrće, sada nam je dostupna i zamena: vrećice. Kada ste u marketima poput Maxija ili Lidla, obratite pažnju na deo sa voćem i povrćem, prodaju se najčešće kod vage za merenje i ne koštaju više od 100 din, a u setu se može naći do 3 komada. Mogu se koristiti u nedogled, a dodatna lepota je što su od recikliranog materijala.
– Dosta namirnica se može kupiti u radnjama na meru, gde se pakuju u papirne kesice mesto u plastiku. Vreće za voće se takođe mogu ovde upotrebiti, a možete čak sačuvati neku papirnu kesu od prošlog puta i dati prodavcu da ih ponovo napuni.
U svom prelasku sa kesa na cegere, primetila sam neke greške koje sam pravila, a koje su izgleda jako česte kod svih nas koji pokušavamo da se oslobodimo tih plastičnih užasa.
-Dešavalo se da zaboravim. Trebalo mi je neko vreme da mi pređe u naviku da ponesem torbu sa sobom iz kuće, naročito kada ne idem ciljano do prodavnice, već sam recimo u gradu pa usput moram nešto da pokupim. Dosta mi je pomogla torba koja se pakuje u džepčić koji može da se priveže na ključeve. Sigurno ste ih viđali kod kase u prodavnici. Na ovaj način nikada nisam bez torbe, gde god krenula.
A šta je sa buticima? I tu mi je trebalo neko vreme da počnem da odbijam kese. Ako vam je problem da ne uzmete kesu za komad odeće jer vas je strah da se ne isprlja u torbi pored nekih drugih stvari, ponesite nekoliko kesa iz kuće kako bi ih spakovali.
Nije loše sačuvati par kesa u kući kako bi nam povremeno koristile da se nešto zapakuje, a što bi eventualno isprljalo torbu, naravno pod uslovom da se iznova koriste.
Generalno, kad god krećemo u kupovinu, treba poći spreman: Ceger, vrećice, možda neka plastična i/ili papirna kesa, to je za mene „full“ oprema.
Pričajte sa ukućanima o upotrebi cegera. Ako neko kreće u prodavnicu, podsetite ga da uzme torbu. I sami će uskoro uvideti koliko je lakše, pa možda i njima vremenom pređe u naviku.
Kao i sa svim eco friendly promenama u kući, važno je znati da ne dolaze odjednom i da je potrebno vreme iskoreniti jednu naviku koju gajimo ceo život. Pravite filmsko veče sa prijateljima? Očekujte da će doneti grickalice u kesi. Bitno je da i kad te kese nađu put do vašeg doma znati kako da se ponovo upotrebe ili naći način kako da ne završe u kanti.
Uzevši sve u obzir , ako prestanete da koristite plastične kese, u krajnjem slučaju, pored okoline i tim dragim životinjama pomažete sebi.
I zar nije dobar osećaj kada na kasi kažete :“hvala, ne treba mi kesa!“